aktuelno-m.gif (3720 bytes)

 SLOBODAN MILOŠEVIĆ - HAG - 14.02.2002.

STENOGRAM

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ovo je samo, rekao bih, jedan atom, čak manji od jednog atoma istine u okeanu laži i produkcije propagande i zloupotrebe globalnih medija kao sredstva rata protiv moje zemlje. Čuli ste nemačkog generala, a namerno smo odabrali nemačku, englesku emisiju, nismo prikazali srpsku. Ne poznajemo te ljude. Čuli ste nemačkog generala koji kaže da se kao Nemac stidi postupaka svoje vlade, a pošto čitate svu moju poštu, dobijam je doduše mnogo i to vam zadaje prilično posla, onda ste mogli da pročitate pisma američkih oficira koji se stide svoje vlade, pisma engleskih intelektualaca i vojnika koji se stide svoje vlade, pisma francuskih veterana koji se stide svoje vlade, itd. I na Zapadu gde vlada, rekao bih, jedan potpuni medijski mrak kada je Jugoslavija u pitanju, jer su svetske globalne mreže po zadatku bile upotrebljene kao oružje rata i pogrešno obaveštavale javnost, i na Zapadu se sve više pojavljuje ovakvih ljudi kojima je ipak istina draža od konfora koji ima pruža ponizno izvršavanje naloga njihovih političkih šefova. I ja sam siguran, i javnost će to videti i potvrditi da će i tamo sve glasniji biti glasovi istine, a da će sve veća sramota biti na onima koji su lagali o Jugoslaviji, koji su medijskim ratom napravili prednji odred stvarnog rata u kome su ljudi ginuli, u kome je došlo do velikih razaranja.

            Ali, da pređem sada na ono što sam hteo da kažem u ovoj prvoj prilici koja mi se pruža posle sedam meseci da govorim pred javnošću. Ova dva dana, svi tužioci koje smo čuli, izgovorili su jednu rečenicu da oni samo sude pojedincu. Vrlo je osetljivo to da se poveže sa narodom ili s bilo čim drugim. Sude pojedincu, a ne narodu. Sva tri tužioca su to rekli. Ali, u svim optužbama oni optužuju ceo narod, počev od srpske inteligencije, optužili su srpsku inteligenciju na čelu sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, čuli smo čak citate iz memoranduma Srpske akademije nauka i umetnosti, koji su navodno bili idejna podloga zločina nad Albancima, a reč je o memorandumu u kome su srpski akademici pošteno izneli situaciju pre, sada već više od 15 godina, i odgovorno govorili o situaciji na Kosovu. Ali, to što optužuju Srpsku akademiju i srpsku inteligenciju je samo jedna stvar. Optužuju Vidovdan i Boj na Kosovu, u čak posmešljivu primedbu žalosnog tužioca da ne zna šta ustvari mi to slavimo, šta smo slavili, što se ta dva miliona ljudi skupila na to Kosovo Polje da slavi šestogodišnjicu, kada smo izgubili, a on ne zna kad može da optuži srpsku istoriju i Bitku na Kosovu, da se ta bitka bila za Srbiju i Evropu, i za Srbiju, i za Evropu. Ali, nije samo ovde optužena srpska inteligencija, i Akademija nauka, i Vidovdan, i Boj na Kosovu. Optužen je ceo institucionalni sistem Srbije koji mi je pružao podršku, parlament, vlada, politike organizacije, mediji, razne druge, itd. Dakle, i to je sve optuženo. Optužuju se građani koji su me masovno podržavali i nekoliko puta birali na slobodnim stranačkim izborima. Jedino se tu slažemo da je moje ponašanje bilo izraz volje građana, samo što tužba optužuje građane što su me podržavali, a ja vam kažem da je i ovo moje ponašanje ovde izraz volje građana. Izraz volje naroda. Optužuje vojsku i policiju, dobrovoljce i teritorijalnu odbranu koja je, kako sam kaže, ubuduće će da naziva zbirnim imenom srpske snage, i tako i čini, naravno. Optužuje Srbe i sve u Srbiji koji su me podržavali, i Srbe van Srbije ako su me podržavali. I te koji me danas u Srbiji podržavaju. A onda optužuje narod. Sve smo čuli u ova dva dana, a onda kaže da optužuje pojedinca, a tog pojedinca, dakle mene, proglasio je verovatno za nekog nadčoveka čim je pripisao neku nadljudsku moć, uticaj i odgovornosti van teritorije moje države, neku magičnu moć, božansku verovatno, i uz to se bavi stalno mojim emocionalnim stanjem, šta li sam ja to mislio i šta sam hteo da postignem. Amerikanci idu preko cele zemljine kugle da se bore protiv terorizma u Avganistanu, na suprotan kraj sveta. Što se smatra logičnim i normalnim. A ovde se borba protiv terorizma u srcu svoje zemlje, u svojoj kući smatra zločinom. Znači, da ni u svojoj kući mi ne smemo da reagujemo na terorizam, a ja ću dokazati vezu između jednog i drugog. U ovoj lažnoj optužnici oni su otišli dalje nego što bi bilo čija mašta mogla da proizvede. Čak tvrde, to smo čuli u ova dva dana, da sam namerno izazvao agresiju NATO i rat protiv Jugoslavije i patnji miliona njenig građana samo da bih iskoristio priliku da pobijem Albance. Ja se, zaista, pitam da li su mogli da smisle neko inteligentnije objašnjenje. Idu čak još dalje. Juče smo čuli, kažu nisu me interesovale nikakve granice već samo jedna granica između srpskog i nesrpskog. Iako je upravo Srbija i Jugoslavija svih tih godina jugoslovenske krize bila jedina zemlja na prostorima prethodne Jugoslavije u kojoj nije bilo nikakve nacionalne diskriminacije i koja je u potpunosti sačuvala svoju nacionalnu strukturu, ona je potpuno ista kao pre dvanaest godina kada je izbila kriza. Jugoslovenska realnost demantuje taj stravični stav i tu stravičnu izmišljotinu pa ćemo mi da ovakve nebulozne konstrukcije ovde slušamo, ali ćemo zatvoriti oči pred jugoslovenskom realnošću koja nije realnost trenutka, nego je realnost čitavih više od jedne decenije i koja svojom neumoljivom tačnošću potpuno demantuje takve besmislice. Srbija i ja lično, dakle, vodimo politiku genocida izvan Srbije, ali ta politika genocida nekako ne postoji u Srbiji, za koju smo ustvari jedino odgovorni, jer kao predsednik Srbije ja sam odgovoran za Srbiju, a oni žele da mi pripišu odgovornost za sve što su oni sami učinili i za sve zločine koji su oni izvršili. Oni tvrde, to slušamo ova dva dana, kako je naša, a ja sam tu odbranu nazvao herojska, kako je naša odbrana, naša herojska odbrana od agresije NATO pakta bila samo privid iza koga smo koristili priliku da izvršimo zločin nad Albancima. Ali, vređate ceo narod. Vi u stvari činjenicu, fakat, koji ceo svet zna, koji cela planeta zna, danonoćnog bombardovanja Kosova, danonoćnog, 24 sata svaki dan, 78 dana na kome je vazdušna uzbuna bila svakog dana 24 sata, tu činjenicu hoće da ponište svedocima koje će da dovedu da kažu kako su bežali od srpskih snaga, kako vi nazivate vojsku i policiju. Tu činjenicu u svetu poznatu, poznatu svakom građaninu planete, poništiće neki svedoci koji će ovde da dođu i da kažu, nismo mi bežali od bombi NATO, mi smo od srpskih snaga bežali sa Kosova, a videli ste maločas zapadne snimke koji to demantuju, zapadne generale, a ima ih još i svi će morati ovde da dođu, ne morati, neki veoma mnogo žele da dođu, da kažu i vama i vašim šefovima šta je istina, a šta laž od ove konstrukcije, a cela konstrukcija je laž.

A i ovo bežanje o kome govorite, kao o deportovanju, upravo se poklapa sa bombardovanjem. Pa u samoj optužnici datumi koje su stavili, svi padaju u istom periodu kad i bombardovanje. Pa, i to je čak još jedan dokaz da je potpuna jedna manipulacija činjenicama i pokušaji da se zločini prebace na žrtvu. NATO je čak bombardovao i masovno ubijao Albance koji su se vraćali u svoja sela, koji nisu slušali UČK da beže, jer ih je UČK prebijao i ubijao, natojeći da ih prisili da beže, jer je to bila koncepcija o kojoj je govorila Olbrajtova, mi proterujemo Albance, dakle, Albanci moraju da odu sa Kosova da bi se dokazala teza da ih mi proterujemo. Letke su bacali iz aviona posle bombi na albanskom jeziku da pozivaju građane da beže sa Kosova, a UČK kao njihov saveznik isto je radio i ubijao one koji su pružali otpor, a opet su se Albanci vraćali u svoja sela i nisu hteli da beže sa Kosova. I ostajali su na Kosovu, a oni koji su bili u zoni teških operacija i sukoba sigurno da su bežali i morali su da beže. Bežali su i Srbi u Mađarsku, bežali su u Republiku Srpsku, sve, mnogi koji su izbegli za vreme rata bežali su nazad u Republiku Srpsku, i njih su verovatno proterale srpske snage, prema ovoj optužnici, verovatno bi tako nešto moglo da se iskonstruiše, ako za deset godina narednih možda se neko seti da nešto treba opet nekog da optuži za neku svoju prljavu rabotu koju je uradio.

I ja se, zaista, pitam da li postoji sud koji će sedamdeset dnevno bombardovanje 24 sata svaki dan da precrta na osnovu izjava navodnih svedoka, o tome kako su morali da pobegnu na bazi te takve tvrdnje kako su to srpske snage njih isterivale. Ja hoću ovde odgovorno da kažem, tužilac takvu strašnu i neverovatnu laž upotrebljava kao sredstvo zločina. Uostalom, možda bi najbolje bilo da uvažite takvu tvrdnju tužioca i da ova farsa pred očima čitavog sveta konačno dobije svoju krunu. Ono što smo čuli vređa inteligenciju prosečnog stanovnika planete. Čuli smo juče tako jednu, rekao bih kompoziciju, koja glasi otprilike gde su deportacije tu su i ubistva. A istina je, gde je sukob sa teroristima, sa terorističkom bandom bolje reći, ili gde je bombardovanje, ili najčešće i sukob sa teroristima i bombardovanje, jer nije bilo retko da kad teroristi krenu onda imaju vazdušnu podršku za vreme rata svojih saveznika koji su ratovali protiv Jugoslavije, zajedno s njima, dakle, istina je gde je sukob i bombardovanjnje ili najčešće i jedno i drugo, naravno, tu je bežanje stanovništva. Pa se onda u ovoj interpretaciji koju slušamo dva dana, taj sukob sa bandom i bombardovanje, a videli smo to i na ovim zapadnim, a ne jugoslovenskim filmovima, to se smatra ubistvom počinjenim od srpskih snaga, a bežanje ljudi od mesta sukoba to oni kvalifikuju kao deportaciju. Ponavljam, sa Kosova je stanovništvo isterivala UČK, naredbama, prebijanjima, i ubistvima, pod broj jedan, pod broj dva, NATO, bombardovanjem i pozivima. To je istina o vašoj priči o deportacijama.

I želim ovde da kažem nešto što zna svako u Srbiji. U srpskoj tradiciji i u tradiciji srpske vojske, ratni zarobljenik i čovek bez oružja je svetinja. Svako ko je prekršio tu svetinju treba da odgovara, ali to nije činila ni vojska ni policija. Ja time ne kažem da tako nešto nisu učinili neki pojedinci ili grupe, ali to nije činila ni vojska, ni policija. Vojska i policija je časno i viteški branila svoju zemlju. A pojedinci i grupe koji mogu da izvrše zločin postoje svuda u svetu i svuda su predmet osude i progona. I ne mogu se ničiji takvi prljavi zločini pripisivati vojsci i policiji, državi i narodu, državnom rukovodstvu, itd. I upravo ti pripadnici vojske i policije najbolje znaju koliko im je terorista pobeglo upravo tako što bi se umešali među građane, čak su ih sa po par stotina metara videli i lako prepoznavali u masi građana jer su uglavnom bili u donjem vešu, jer su bacili uniforme da bi se na taj način spasavali i svi su uspevali da pobegnu jer je bila stroga zabrana od vrha do svih komandi da se ne sme otvoriti vatra ni na teroriste ukoliko dolazi u opasnost povređivanje ili ubistvo civila. Mnoštvo ih je pobeglo. Pa to su znali, to su znali američki predstavnici koji su špartali po Kosovu i s kojima smo o tome razgovarali, a naravno znali su i teroristi da vojska i policija ima strogu zabranu da nigde gde su civili ne sme otvoriti vatru i, naravno, to zloupotrebljavali da lako umaknu, da samo skinu gornji deo uniforme, uđu među građane i sklone se. O tome smo komentarisali veoma mnogo puta, ali je ta naredba uvek važila. Dakle, za sve vreme, neutralizacija terorističke organizacije OVK bio je zadatak vojske i policije, prvenstveno policije i istovremeno zaštita civila, zaštita građana. I sve naredbe i postupci, i komandi i jedinica to potvrđuju. I uostalom, da li bi se ikakva ta konstruisana deportacija uopšte mogla organizovati, pogotovo masovna, bez ičije naredbe, bez neke organizacije, a nije postojala o tome čak ni nikakva ideja, ni nikakva akcija. Nikad ni pomenuta, nigde ni u jednoj varijanti. Čak ni u varijanti da bi mogli da dovedu i nekog svedoka. Pa, vama se javljaju juče na televiziji svodoci čije ste slike ovde prikazivali, koji kažu da nemaju nameru da takve stvari potvrđuju, da je to laž. Sinoć se javljaju, prateći prenos, kad vi date pauzu onda ih zovu novinari i sudije da pitaju, "evo sada je bila vaša slika, vi ste rekli nešto, to i to za Miloševića". Kaže, "ni govora nema, i nemam nameru da idem da svedočim". Pa, dovedite te svedoke da čujemo, na kraju krajeva, ko su ti koji imaju da kažu, ja lično ne branim nijednom svedoku da dođe. Ko god bude ovde govorio istinu neće moći ništa da kaže što bi moglo biti nečasno i povezano sa radom moje ličnosti, moje politike i moje vlade. Ništa. A možete da ih dovedete koliko god hoćete. Neverovatan broj stvari se ovde iznosi kao neki dokaz, molim vas. Šta ima ružno? Sinoć slušam ovde, kaže odlikovana tri generala. Pa, šta ima ružno u tome da su odlikovani generali koji su branili zemlju. Pa, odlikovano je nekoliko hiljada ljudi za hrabrost pokazanu u agresiji NATO. Pa, mi smo jedina zemlja koja je srušila natovski nevidljivi avion. Tzv. nevidljivi avion, za koji mu je Holbruk objašnjavao kada sam ga gledao u ....... bazi i dodirivao rukom da su dve i po milijardi dolara potrošili da ga naprave i kada mi je komandant baze objašnjavao da sad košta, ne znam 40 miliona dolara, on mi je šaputovao na uvo, "ma laže", kaže "košta 250 najmanje", ali oni smanjuju troškove. Ali je to čudo tehnike koji niko ne može videti, koje niko ne može oboriti, mi smo ga oborili. Pa, valjda taj koji je oborio taj nevidljivi avion koji je došao da seje smrt među decom, gore iznad Vojvodine, pa valjda taj zaslužuje odlikovanje. Zaslužuje 50 odlikovanja. I svako ko je oborio avion je dobio odlikovanje, i svako ko je oborio krstareću raketu je dobio odlikovanje. Pa sve moguće krstareće rakete, sve zalihe krstarećih raketa ste potrošili na Jugoslaviju, i da ne govorim koliko hiljada, desetina hiljada borbenih letova. Slušali smo razgovore između generala Šorta koji je zapovedao avijacijom, gore iz bave u Firenci i njegovog sina pilota koji je bio ranjen nad Jugoslavijom, zabrinutog, a na to će doći vreme i doći će, naravno, na kraju krajeva, ta traka takođe postoji, i doći će, naravno, vreme mnoge druge stvari da se ovde razjasne. Ali, nije samo nekoliko hiljada ljudi u Jugoslaviji dobilo odlikovanja za hrabro držanje u ratu. Dobilo je nekoliko hiljada ljudi odlikovanje i za obnovu zemlje jer smo mi za nekoliko meseci uspeli da osposobimo zemlju za život nadčovečanskim radom i trudom miliona građana i tog naroda koji je, eto, zaveden, pa nije znao šta da radi u svoju korist. Ja sam slušao juče, ovde, da se tužilac bukvalno ruga činjenici da Srbija nije bila u ratu ni sa Bosnom, ni sa Hrvatskom. Nije gospodo Srbija bila u ratu ni sa Bosnom, ni sa Hrvatskom. Zašto vi hoćete da rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini podmetnete Srbiji i Srbima i da sad po toj vašoj optužnici idete od događaja do događaja u Bosni i Hrvatskoj o kojima ni ja, ni bilo ko u Srbiji ne zna ništa, o kojima čak mnogo ljudi ni u samoj Bosni ne znaju, osim onih u loklanim, izuzimam neke najkrupnije, naravno, događaje, osim što znaju da se tamo tuku i da se trudimo da što pre prestanu. Zašto se, molim vas, ovde juče, koridor kod Brčkog predstavlja kao nekakva, rekao bih, kriminalna operacija? Ona je deo, deo tužbe, kada je pitanje tog koridora kod Brčkog bio predmet bar 50, bar na 50 razgovora između Ovena i Stoltenberga i predstavnika Muslimana, Srba i Hrvata u Bosni, Karadžića, Izetbegovića i Bobana. Uz prisustvo i moje i Tuđmanovo. Bar 50 puta su raspravljali. Jer, taj koridor kod Brčkog povezuje istočni i zapadni deo Republike Srpske, i kada uzmete kartu to je sve lako videti. Cela Banjalučka regija i bosanka krajina komunicira sa istočnim delom i ovamo dalje na istok sa Srbijom preko tog koridora. To je bio vitalni, vitalni put, uvek, i ne vidim šta to znači u ovom celom vašem, rekao bih, prilično žalosnom .......

Cela Bosna i Hercegovina je bila ustvari Jugoslavija u malom, kao što je Jugoslavija velika bila sastavljena od više naroda koji su složno živeli i razvijali se. Tako je Bosna i Hercegovina bila Jugoslavija u malom sastavljena od Muslimana, Srba i Hrvata. Vaši šefovi su rasturili i Jugoslaviju, i Jugoslaviju u malom, pa sada ispostavljaju račun na adresu sva tri naroda u Bosni i Hercegovini koje su gurnuli u građanski rat, da bi što dalje od sebe odmali stvarnu krivicu za rat koji su izazvali. Zašto su, uostalom, terali Bosnu iz Jugoslaviji, nego da izazovu sukobe? Zašto su, uostalom, kada su isterali Bosnu iz Jugoslavije.......

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

 

            ... Bosnu iz Jugoslavije nego da izazovu sukobe. Zašto su uostalom kada su isterali Bosnu iz Jugoslavije pa kada su sve tri strane prihvatile Kutiljerov plan za uređenje Bosne rekli Izetbegoviću da povuče svoj potpis, pa američki ambasador Voren Cimerman koji mu je to rekao i koji to nije mogao da porekne napisao je čak u svojoj knjizi da je možda pogrešio što je gospodinu Izetbegoviću rekao da to uradi. A onda je tako počeo rat.

            Rat je počeo ubistvom oca neveste na srpskoj svadbi koja je prolazila centrom Sarajeva. Rat je počeo prvim ubistvima Srba na raznim mestima u Bosni. Srbi nisu počeli nikakav rat i nikakve sukobe. Tako je bilo u Hrvatskoj. Pokolj u Borovu selu, pokolj na Pltivicama, o tome sve postoje zaista istorijske činjenice. I najveća je besmislica optuživati pogrešnu stranu. Sad se govori o tri naroda u Bosni i to je formula na kojoj počiva Bosna, a što ste prihvatili referendum bez Srba, bez jednog naroda o nekakvoj samostalnosti Bosne. Ako su tri iako je pre a i sada osnovni princip da može samo nešto da se desi ako se slože tri naroda. Samo za otcepljenje Bosne za ... secesiju moglo je bez jednog naroda, bez naroda kojije posedovao više od polovine teritorija i bez naroda koji je predstavljao daleko više od trećine stanovništva. To su činjenice.

            Ovde će doći istoričari, akademici doduše ako smeju oni iz Srpske akademije nauka što ovo kažem naravno, ne na njihov račun nego na račun ovog što smo ovde čuli. Da se pojave ovde jer eto optuženi su da su oni neki ideolozi srpskog zločina. A juče tužilac sugerira čak da je etničko čišćenje nagrađeno i da je teritorija Republike Srpske oteta. Ja se onda pitam šta je u stvari ovde vaš cilj. I zašto vi kažete, kako se vi usuđujete da kažete da se graniči Kosovo sa Srbijom. Kosovo se ne graniči sa Srbijom, Kosovo je Srbija. Ne graniči se Hag sa Holandijom. I mnoge stvari bi morale da razumete ako ne znate treba da pitate nekoga ko to zna. Neka vam neko objasni da u svakoj vojsci ili bar svakoj vojsci za koju ja znam postoji princip jednostarešinstva,, i da se nikad ne zaobilazi nijedna karika u lancu komandovanja kada se sprovode odluke. Da nema nikakave anarhije i da je svako odstupanje od te linije uvek kriminalni čin koji se kažnjava zavisno od njegove težine odgovarajućim sankcijama.

            Te vaše priče o jedinicama koje je ko kontaktirao i tako dalje su potpuno besmislene i kad bi takva organizacija negde postojala to bi bio najveći nered ko je iko ikad uspostavljao a ne znam ko bi u svojoj zemlji uspostavljao, a ne znam ko bi u svojoj zemlji uspostavljao neki nered. Bar ne organizovano.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Nastaviću gde sam stao u komentarisanju konstrukcija koje smo čuli. Pomenuli ste nekakav plan spržene zemlje ne znam odakle verovatno iz Vjetnama. Plan spržene zemlje vam je isto kao i taj plan potkovica za koji svako zna da je jedna obična izmišljotina i koji je čak kada je navodno u originalu prezentiran imao u orginalu naziv potkova što je hrvatska reč. Srbi nikad ne bi napisali potkova nego bi samo napisali potkovica, i uopšte ne znam šta znači ovde objašnjenje u funkciji optužbi da su Srbi na Kosovu imali oružje. Pa svako zna da je svako na Kosovu imao oružje. Ima bezbroj dokumentovanih primera da su albanski teroristi upadali u kuće albanaca svojih sunarodnika da bi im otimali oružje. Bezbroj dokumentovanih primera. I zaista se kad slušam šta se ovde govori svako razuman zapita kako iko može krivičnu odgovornost, krivičnu odgovornost da ne kažemo drugu odgovornost političkoj, moralnoj i svakoj drugoj koju takođe u ovom slučaju čak ni takve ne bi mogao niko da pokrene. A ovde se pogledajte čak krivična odgovornost za nasiljlnu secesiju Hrvatske da pripisuje meni. Niti je sporno da je Hrvatska izvršila secesiju, niti je sporno da je ta secesija bila nasilna. I kako je to trebalo i moglo da na primer ja kao predsednik Srbije zaustavim sukobe koje je Hrvatska paravojska imala sa jugoslovenskom narodnom armijom koju je isterivala napolje iz gradova, i baza u kojima je ta armija bila stacionirana punih 50 godina i koja svakako u te baze nije došla iz Srbije. To je sve bila sve SFRJ. Jugoslovenska armija je bila na celoj teritoriji SFRJ.

            Ovde se pokazuje da u stvari nemate ni predstavu niti išta znate o republičkim ministarstvima odbrane. Ona nisu imala nikakve nadležnsoti u odnosu na vojsku. Njihov glavni posao je bilo da vode naravno i druge administrativne, ali da vode spiskove vojnih obveznika da se brinu o partijama regruta za vojsku i da rade onaj civilni deo koji u stvari u funkciji odbrane. Citirate politička razmišljanja generala Simovića, a ne nikakve nadležnosti i delovanja. Svaki čovek ima pravo da politički razmišlja i govori o čemu smatra da treba da govori. Šta je to unutrašnje raseljavanje na Kosovu? I šta može da bude motiv unutrašnjeg raseljavanja na Kosovu? Ali  šta je objašnjenje. Kada se negde dešavaju sukobi kada u sela upadnu terorističke bande, kada oni ubijaju građane pa videćete u kasnijem izlaganju koliko su Albanaca ubili samo pre nego što je počeo rat  dva ipo puta više nego Srba ali o tome kasnije. Pa naravno da građani iz tog sela beže i u susedno selo kod svoje rodbine, ili beže u grad kod svoje rodbine, ili ako nemaju tamo rodbine u neki prihvatni centar koji oraganizuju vlasti interno raseljavanje. Ja i sad uopšte ne razumem. Šta bi mogao biti cilj internog raseljavanja, nego samo jedna maliciozna interpretacija činjenice da ljudi beže sa mesta gde se osećaju nebezbedno i oni gde smatraju da je nebezbedno za njihovu decu i negde se drugo pomeraju.

            Da li iko može da kaže da je neko nekoga nasilno interno raselio, ili nasilno istero sa teritorije njegove zemlje. To bi bio najveći zločin i ko to uopšte može da radi. Dalje, pitam se kakvog smisla ima dokazivati navodne zle namere prema albancima koncentracijom trupa na jugu zemlje u vreme NATO agresije. A posebno na Kosovu, kada je i svakom detetu jasno da je ta teritorija predstavljala prednji kraj naše odbrane od očekivane kopnene invazije NATO iz pravca Albanije i Makedonije. Pa gde je po mišljenju Tužilšatva trebalo da postavimo snage ako su nepijateljske snage koncentrisane u Albaniji i Makedoniji. Da li je trebalo da ih postavimo na mađarsku granicu ili na granicu Albanije i Makedonije. Uzgred budi rečeno, dešavalo se da po 24 sata bombarderi B-52 bombarduju položaje na granici a da zatim kreće ofanziva naravno u prvim redovima Albanci da uđu na teritoriju što im nikada nije uspelo zahvaljujući čvrstoj odbrani naše granice. Kakvog smisla ima ovde objašnjavati zle namere prema Albancima što je neko stavio trupe na granicu iz koje mu preti napad. I to ne neki zamišljeni nego napad koji upravo traje i događa se. To ceo svet zna.

            Posebno su rekao bi besmislene i zlonamerne, besmislene je blag izraz tvrde u našem opredeljenju za vojno rešenje. A to opredeljenje za vojno rešenje upravo demantuje naše uporno nastojanje da se postigne politički sporazum, a sadržina tog političkog sporazuma koji je nudila vlada Srbije, koje je nudilo naše rukovodstvo je objavljena. Jedina tačka spoticanja u razgovorima sa američkom delegacijom o tom dokumentu jer su se oni postavljali kao partner u razgovoru osim par razgovora koje sam ja imao sa Rugovom. Oni su bili protiv tih kontakta da bi upravo oni kontrolisali celu stvar. Jedina tačka spoticanja bilo je to što smo mi tražili da se političko rešenje zasniva paraleleno na ravnopravnosti građana, i na ravnopravnosti nacionalnih zajednica.

            Jer na Kosovu žive kao što je delimično pomenuto u ovome što smo slušali i Albanci i Srbi i Turci, i Muslimani i Goranci i Romi i Egipćani. Sedam nacionalnih zajednica, a da bi se realizovalo takvo rešenje imali smo jedan sasvim normalan konkretan prilaz da se ono realizuje tako što će Skupština Kosova imati dva doma, Veće građana gde će narodne predstavnike birati građani po principu jedan čovek jedan glas. Znači gde bi ogromna većina bili Albanci što nikome ne smeta jer su oni većina u toj pokrajini i imati drugi dom Veće nacionalnih zajednica gde će svaka nacionalna zajednica i Srbi i Crnogorci koji su uzeti zajedno kao jedna nacionalna zajednica dakle, a ne kao dve i Albanci i Turci i Muslimani i Romi i Goranci i Egipćani imati paritetno po nekoliko izabranih svojih članova.

            Pogledajte Sjedinjene države - Rod-Ajlend koji je manji od Beograda, ima dva senatora kao što ima i Teksas koji je veći od pola Evrope. Pa nema, logično je je da u jednoj složenoj strukturi se to tako reši. To je bila jedina tačka sporna. Nije trebalo da bude prihvaćena. Jer se imao plan da se ništa ne prihvati da bi se našao izgovor za invaziju na Jugoslaviju a danas se pred očima celog sveta pravi etnički čisto Kosovo samo od Albanaca i velike Albanije o kojoj ću kasnije govoriti. To je rekao bi ta neonacistička ideja po kojoj je razbijena Jugoslavija i po kojoj se prekraja karta Balkana i stvara Velika Albanija, je u pozadini i ovoga što smo ovde čuli od Tužilaštva, i u tom kontekstu hoću da kažem da Tužilac nije slučajno pomenuo Nirnberg, nije simbolično pomenuo Nirnberg  njima je malo što su izvršili zločin nad Jugoslavijom i osvetili se za srpsku ulogu u njihovom porazu u oba svetska rata. Oni žele da nas koji smo žrtve njihovog zločina proglasi za krivce, a mene simbolično uz pomoć ovog suda da izvedu pred Nirnberg  da bi se promenile uloge.

            Taj zločin ubistva Jugoslavije i moje razapinjanje ovde oni vrše danas rukama nekadašnjih saveznika a svojih nekadašnjih neprijatelja. Sve istorijske činjenice to dokazuju ali i svi aktuelni potezi to dokazuju. Svetska javnost to neće moći da predvidi uprkos svekolikog truda tužilaštva, uprkos velikog truda medija, a jugoslovenska javnost i ne samo ona već zna pravu istinu. Zaista se postavlja pitanje kad čovek sluša ova dva dana. Šta dokazujete uopšte raznim fotografijama, fotografije sa Vrhovnog Saveta odbrane čiji sam bio član i na kome prisustvuju lica koja pozove predsednik Vrhovnog Saveta. Mogli ste tako da pokažete moju fotografiju sa Rugovom, ili sa Kristoferom, ili s Kofi Ananom. Ne razumem šta ta produkcija znači. Šta dokazujete fotosima da policija zavodi red na demonstracijama i to bar stotinu puta manje brutalno nego što na vašim televizijama gledamo kako se zavodi red od strane policije u vašim zemljama, kad su demonstracije i kad je ugrožen javni red i mir ili životi ljudi i imovine? Šta dokazujete fotografijom sa sahrane na kojoj neko stoji tako da može da se prepozna negde podalje iza mene čak meni neposredno, ima hiljadu ljudi na toj sahrani. Šta dokazujete takvim fotografijama koje prezentirate ovde veću? Šta dokazujete tvrdnjama da vam nisam isporučio neke za koje vi sumnjate da su izvršili zločine? Pa to nije nikakva tajna. Pa ja vam ne bi nikad nikoga isporučio. Jer smatram da je ovo ilegalni sud.

            Uostalom, to sam reko i Olbrajtovoj kad mi je tražila da neke ljude isporučujem neću više imena ni da pominjem, molim vas izvolite dajte mi dajte našim organima neka vaši organi pošalju dokaze koje imaju ne treba niko da brine da pravosuđe u Jugoslaviji može da pređe preko bilo kakvog zločina. Da li upšte vi i da li javnost zna da smo mi u Jugoslaviji već 1992. godine sudili za ratne zločine svojim građanima za koje je ustanovljeno da su ubili neke Muslimane u Bosni, upali u neku grupu tamo i izrešetali ljude pobili, 92. godine niko nije ni znao da će biti osnovan ovaj Tribunal niti je uostalom to uopšte važno. Svaka civilizovana zemlja u svom krivičnom zakoniku ima visoko rangiran ratni zločin kao najveći zločin. Mi smo sudili 92. godine za ratne zločine. I onda sam govorio izvolite dajte tu evidenciju koju imate. Nemojte se uopšte brinuti da ako je neko zaista učinio nešto prljavo pobio ženu i decu negde, maltretiro zarobljenika ili bilo šta drugo, gađao automobil Crvenog krsta kao što ću vam pokazati da je gađao NATO na mostu automobil na kome celom krovu piše Crveni krst .. bio rumunski crveni krst koji je tu prolazio, da će taj biti uhapšen, da će taj biti suđen. Prema tome uopšte ne razumem, nisam isporučio pa ne bi nikad isporučio, i ovo što sada isporučuju krše Ustav i vrše krivična dela. Ali to rade zato što je to sada jedan marionetski režim koji mora da sluša šta mu se naredi, jer podršku naroda svakako nema.

            Posebno se pitam,  šta dokazujete pominjanjem postojanja dobrovoljaca Srba koji su preko Drine otišli kao dobrovoljci. Naravno za njihovo ponašanje odgovara vlast na čijoj su teritoriji došli da se bore kao dobrvoljci. A šta dokazujete postojanjem dobrovoljaca Srba koji su otišli da pomognu svojoj braći Srbima, a uopšte vas ne interesuje koliko je Mudžahedina došlo u Bosnu ili na Kosovo koji su hvatani sa sabljama, koje služe samo da se seče glava a posle na zahteve poznate puštani. Pa je onda kad dođe taj što seče glave sabljom iz Arabije, to normalno dođe dve iljade kilometara u Bosnu da pomogne Aliji Izetbegoviću, ali ako Srbi odu da pomognu Srbima e to je već nešto što treba tužilaštvo da se ozbiljno pozabavi.

            Šta dokazujete citiranjem jedne rečenice iz mog govora na Gazimestanu, koji je bio mogu da vam kažem bio jedan veoma dobar govor,  reko bi odličan govor i kome zaista nema šta da se zameri. Citirali ste jedan krajičak rečenice u kome kažem da nas čekaju mnoge bitke koje naravno nisu oružane, mada ni takve još nisu isključene a to je jedna opšta rečenica, koju danas svako upotrebi. Jer mir, još uvek nije postao sigurna i stabilna kategorija u savremenom svetu. Uostalom, zašto i postoje vojske u svim državama kad bi to bilo tako ko bi se time bavio. Ali onda vrlo lukavo preskačete sve drugo, preskačete sve drugo.

            Dobio sam nekim faksom taj govor pa ću pokušati da nađem, taj vaš citat da pokažem šta ste istrgli iz konteksta. U tom govoru se kaže: Ravnopravni odnosi među jugoslovenskim narodima su neophodan uslov za opstanak Jugoslavije za njen izlazak iz krize, i pogotovo neophodan uslov za njen ekonomski i društveni prosperitet. Time se Jugoslavija ne izdvaja iz socijalnog ambijenta savremenog a pogotovu razvijenog sveta. Taj svet sve više obeležava nacionalna trpeljivost, nacionalna saradnja, i nacionalna ravnopravnost. Savremeni ekonomski tehnološki ali i politički i kulturni razvoj upućuje razne narode jedne na druge čini ih međusobno zavisnim i sve više i međusobno ravnopravnim. 

            U civilizaciju ka kojoj se kreće čovečanstvo mogu zakoračiti pre svega ravnopravni i ujedinjeni ljudi. Ako ne možemo da budemo na čelu puta u takvu civilizaciju ne treba sigurno ni da budemo na njegovom začelju. Zato možda nigde na tlu naše domovine nemaju toliko smisla reči posvećene slozi solidarnosti, i saradnje među ljudima koliko imaju ovde na polju Kosovu, koje je simbol nesloge i izdaje. U pamćenju srpskog naroda ta nesloga je bila presudna za gubitak bitke i za zlu sudbinu koju je Srbija podnela punih pet vekova, pa čak iako sa istorijske tačke gledišta ne bi bilo tako. Ostaje izvesnost  da je narod svoju neslogu doživeo kao svoju najveću nesreću i obaveza naroda je zato da je sam otkloni da bi sebe ubuduće zaštitio od poraza neuspeha i stagnacije.

            Narodu  Srbije  ove godine postao svestan nužnosti svoje međusobne sloge kao neophodnog uslova za svoj sadašnji život i dalji razvoj. Uveren sam da će ta svest o slozi, jedinstvu omogućiti Srbiji ne samo da funkcioniše kao država već da funkcioniše kao uspešna država. Zato i mislim da to ima smisla reći baš ovde na Kosovu gde je nesloga jednom tragično i za vekove unazadila i ugrozila Srbiju i gde obnovljena sloga može da je unapredi, i da joj vrati dostojanstvo. Takva svest o međusobnim odnosima predstavlja elementarnu nužnost  za Jugoslaviju jer se njena sudbina nalazi u združenim rukama svih njenih naroda.

            Šest vekova danas opet smo u bitkama i pred bitkama. To je ono što vi citirate. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene. Svejedno opšta rečenica. Ali to niste naravno ... bez obzira kakve da su one bitke ne mogu se dobiti bez odlučnosti, hrabrosti i požrtvovanosti, bez tih osobina koje su onda davno bile prisutne na Kosovu. Naša glavna bitka danas odnosi se na ostvarenje ekonomskog, političkog, kulturnog i uopšte društvenog prosperiteta, za brže i uspešnije približavanje civilizaciji u kojoj će živeti ljudi u 21. veku. Za tu nam je bitku pogotovo potrebno junaštvo. Razume se, nešto drugčije ali ona srčanost bez koje ništa na svetu ozbiljno i veliko ne može da se postigne ostaje nepromenjena, ostaje večno potrebna.

            Neću da citiram ceo govor, ali sam ga citiro u delovima da se vidi koliko je zlonamerno izvučen citat.  Jer upravo kažem da nam predstoji glavna bitka za ekonomski, socijalni, kulturni prosperitet i tako dalje, a oni to videli ste kako su upotrebili. Citiraću još samo par stvari: U Srbiji nikada nisu živeli samo Srbi to ja govorim na Kosovu pred dva miliona ljudi. Danas u njoj više nego pre žive građani drugih naroda i narodnosti. To nije hendikep za Srbiju. Iskreno sam uveren da je to njena prednost. U tom smislu se menja nacionalni sastav gotovo svih a naročito razvijenih zemalja savremenog sveta. Sve više i sve uspešnije zajedno žive građani raznih nacionalnosti, raznih vera i rasa. Socijalizam kao progresivno i pravedno demokratsko društvo pogotovo ne bi smelo da dopusti da se ljudi dele nacionalno i verski. Jedine razlike koje se u socijalizmu mogu da dopuste i treba da dopuste su između poštenih i nepoštenih.               

            Zato su svi koji u Srbiji žive od svog rada pošteno poštujući druge ljude i druge narode u svojoj su republici. Jugoslavija je višenacionalna zajednica i ona može da opstane samo u uslovima potpune ravnopravnosti svih nacija koje u njoj žive. Kriza koja je pogodila Jugoslaviju dovela je do nacionalnih, ali i do socijalnih, kulturnih, verskih i mnogih drugih važnih podela. Među svim tim podelama najdramatičnije se pokazale nacionalne podele. Njihovo otklanjanje olakšaće otklanjanje drugih podela i ublažiti posledice koje su tu druge podele izazvale. I tako dalje. Dakle, na Kosovu na najveći srpski praznik Vidovdan, na događaj koji se opisuje kao erupcija srpskog nacionalizma, ovo je autentično ako mislite da nije neka uzmu novine od 29. juna 1989. pa nek pročitaju taj isti govor. Ni danas ne bih promenio u njemu nijednu reč. I onda sam smatrao da Srbima pre svega ja kao predsednik Srbije treba da kažem tu gde su oni većina da je nacionalna ravnopravnost jedini ključ. A vidite sa kojim stepenom malicioznosti je izvađeno jedno parče rečenice koje u stvari je potpuno beningno i jedno opšte mesto. Ne bih čitao ovaj govor, oduzimao svoje vreme da ga oni nisu na tako jedan zlonameran način interpretirali. Ali da nastavim sa pitanjima koja sam imao da postavim javnosti, a ne naravno tužiocu jer je stepen malicioznosti do te mere demonstriran da on verovatno nikoga više ne ostavlja u zabuni. Šta se dokazuje molim vas time da je Socijalistička partija Srbije postavljala ministre? Pa ja ne znam nijednu zemlju u kojoj Partija koja dobije izbore na slobodnim višestranačkim izborima dobije parlamentarnu većinu ne postavlja svoje ministre. Ne znam koga Partije u vašim zemljama postavljaju za ministre nego svoje članove i prvake, a to nije bio baš slučaj u Jugoslaviji. Mi smo za ministre imenovali čak neke vanstranačke ličnosti, a imali smo i u više faza gde je vlada narodnog jedinstva, gde je više stranaka učestvovalo u vladi i nestranačkih ličnosti u svakom pogledu. I šta dokazujete time da je njima od toga zavisio materijalni status. Ja ne znam da li u zemljama u kojima rade predstavnici ovog Tužilaštva, ministri rade bez plate ili su se možda ili možda imaju neke druge izvore prihoda. Kod nas ministri primaju platu. A oni zloupotrebe funkciju da bi uzeli neki novac uvek su odgovarali, bar oni koji su bili uhvaćeni. Pa mi smo jedina zemlja za koju znam da za poslednjih 10 godina  da dva svoja ministra uhapsila zbog pronevere od koliko se sećam 700.000 maraka. Ne samo da su smenjeni naravno, nego su izvedeni i pred sud i osuđeni na robiju. Šta znače te maliciozne priče o tome kako ministrima zavisi materijalni status od Partije i kako partija koja dobije izbore imenuje Vladu i ministre. I šta vam znači prevrtanje naziva Socijalističke partije Srbije, čuo sam ovde Srpska socijalistička partija. Za razliku od opozicionih stranaka mnogih koje naziv srpski mi nismo bili srpska i nismo danas Srpska socijalistička partija nego Socijalistička partija Srbije, a u Socijalističkoj partiji Srbije su naravno u većini Srbi, ali ne postoji nacionalnost u Jugoslaviji iz koje nema članova Socijalistička partija Srbije. I Mađara i Rumuna i Rusina i Albanaca i Turaka i Bugara i Goranaca i Roma i Egipćana, Muslimana, pa zar vi mislite da bi pripadnici svih tih nacionalnih zajednica koje žive u Srbiji išle da se učlanjuju u Partiju koja vrši neku diskriminaciju. Uostalom, besmisleno je to više dokazivati jer realnost jugoslovenska koja je pokazala za 12 godina da nije bilo promena strukture i da nije bilo nikakvih progona to sama pokazuje i potpuno obezvređuje insinuacije koje smo ovde čuli i koje su niže od jeftinih.

Neću više ni neke ovde potpune besmislice kao što su isticanje kako viša skupština je smenila, raspustila skupštinu Kosovo, a Skupština Srbije pa po Ustavu je viša skupština raspustila nižu skupštinu kad je prekršila Ustav. I šta s tim? Kakav je to kriminal? Zašto kažete da su svi direktori medija bili članovi Socijalističke partije. Pa direktor najvećeg vodećeg medija "Politike" nije bio član nijedne partije, a imate koliko hoćete direktora medija ili glavnih urednika koji nisu bili članovi Socijalističke partije Srbije. Mogu da vam napišu pisma pa da vam se prijave ako im je stalo, ti koji su bili direktori medija. Koje su slobodno radile u Jugoslaviji i opozicionih i provladinih itd. Na kraju krajeva sama činjenica da je demokratija u zemlji govori o tome koliko mnogo opozicionih medija, a sva su funkcionisala.

Šta dokazujete da smo imali Ministarstvo za veze sa Srbima u Srbiji, sa Srbima van Srbije? Pa ima preko 2 miliona Srba koji žive od Australije, Latinske Amerike, Sjedinjenih Država, Kanade, u svim državama Evrope uključujući ovde Holandiju. Pa te veze se neguju, uostalom takva ministarstva ima mnogo zemalja. Za veze sa Dijasporom. Mi svake godine imamo Skupštinu Dijaspore, dolaze ljudi sa Novog Zelanda, iz Australije, iz Indije, iz Amerike Severne i Južne itd. Šta se dokazuje time da smo imali Ministarstvo za veze sa Srbima van Srbije? Otkud vam drskost da lažno citirate nekakvu navodnu moju izjavu da je s Jugoslavijom gotovo kad i ptice na grani znaju da sam se zalagao svom svojom snagom da se očuva Jugoslavija i da smo posle u kontinuitetu te prethodne Jugoslavije formirali Saveznu Republiku Jugoslaviju i opet Jugoslaviju i opet Jugoslaviju, a vi mislite da u Srbiji nije bilo glasova i to veoma jakih da Srbija treba da  se odvoji iz Jugoslavije jer je, naročito po onima koji su bili žestoki antikomunisti Jugoslavija bila tamnica naroda i komunistička tvorevina i da je treba rasturiti. Ja sam tada i njima govorio Jugoslavija je interes svih južnoslovenskih naroda koji treba da žive ravnopravno i ona je nacionalni interes iz srpskog naroda za koji se vi navodno zalažete, a ne znate šta govorite, jer je Jugoslavija jedina mogućnost da Srbi žive u jednoj državi, jer su oni po svim republika. Kasnije ste i to zloupotrebili odnosno ta štampa zloupotrebila kako je to bio program velike Srbije i da zato Srbi, ali sam odmah dodao i to, ali tako i svi Hrvati žive u jednoj državi. Tako i svi Muslimani žive u jednoj državi, tako i svi Makedonci žive u jednoj državi. Pa da li vi znate da u Srbiji ima više Muslimana nego u Bosni. I da je najmanje interes i najveća nesreća za Muslimane pre svega bila da se odvajaju iz Jugoslavije i da se podele jer više Muslimana živi u Srbiji nego u Bosni.

Zar i njima nije bio interes da žive u jednoj državi, u dve republike pa šta. I ja uopšte ne znam odakle izmišljotina kako sam ja u Karađorđevu razgovarao sa Tuđmanom o podeli Bosne. Ja se jesam sastajao u Karađorđevu sa Tuđmanom, i to ne samo u Karađorđevu, prvo je on došao kod mene u Karađorđevo, to je tu negde na granici, posle 10-tak ili 15 dana sam ja išao kod njega u posetu isto tako u blizini smo se sastali kao što u objektu koji je sličan Karađorđevu, takođe razgovarali, obavestili javnost da smo se sreli i razgovarali, smatrali smo da treba unapređivati odnose. Ne kažem da nije bilo ideja, ali nikad mojih i nikad od mene prihvaćenih o podeli Bosne jer sam ja smatrao da se nijedno rešenje ne može doneti koje će biti na štetu bilo kog naroda koji živi u Bosni i Hercegovini. Taj je moj stav poznat, on je bio poznat pre Dejtona, on je bio poznat u Dejetonu, na toj koncepciji je Dejton ustvari i uspeo. Na formuli za koju sam se zalagao svih tih godina i javno i da stvarno želite da budete nepristrasni, našli bi to u svakim novinama. Problem u Bosni može biti rešen samo formulom koja će podjednako zaštititi interese sva tri naroda. To je bio ključ za koji sam se ja zalagao. I to je ključ na kome se može da gradi budućnost Bosne i Hercegovine, ako se budu štitili interesi sva tri naroda koji u njoj žive. Nikakav drugi način. Svaki drugi će biti fijasko. Kako uopšte možete da govorite o tzv. politici etničkog čišćenja koji je navodno lansirana iz Beograda kada svako u Srbiji zna da je taj izlaz upotrebljavan isključivo za zločin. Ne postoji u Srbiji niko ko ne zna da je izraz etničko čišćenje upotrebljavan isključivo za zločin. Da se ne vraćam ponovo na Srpsku, jugoslovensku realnost.

Neznam šta ste imali da dokažete time da sam prilikom boravka u Sarajevu posetio sedište Srpske demokratske stranke, pa šta što sam ga posetio. Na tom sastanku u Sarajevu na kome su bili prisutni predsednici svih jugoslovenskih republika i čiji je domaćin bio Alija Izetbegović, svi su predsednici bili tu i Izetbegović i Tuđman i Gligorov i Kučan. Svi su bili tu. Ja sam u ime Srbije prihvatio plan Izetbegović-Gligorov koji je imao ipak neku državu u vidu, mada mnogo labaviju. Samo da bi se izbegla bilo kakva dalja tenzija. Pitao sam tada Izetbegovića. O tome sigurno postoji magnetofonski zapis. Recite mi gospodine Izetbegoviću iz ovoga svega što ste mi rekli da li će to ipak biti država. On je rekao da. Rekao sam mu. Nemojte više objašnjavati, ja taj plan prihvatam, mi smo prihvatili taj plan. I onda su me njegovi protokoli itd. odveli, jer sam želeo da ih posetim na njihov poziv. Sreo se sa celim političkim rukovodstvom istaknutim Srbima u Bosni, članovima Akademije nauka itd. sa njima razgovarao, šta vi dokazujete sa time da sam ih posetio, valjda da sam ih posetio i 100 puta a ne jednom. Neznam šta bi se time, neko kriminalno preduzeće koje pokušavate da. Vi ste ovde rekli juče moja slika je kroz sve to, a ja vam kažem slika neonacizma koji je rasturio Jugoslaviju i zločina koji su napravljeni i u Hrvatskoj i u Bosni i na Kosovu, lebdi nad tim avet novog kolonijalizma lebdi, a moja slika može tu da lebdi samo s ponosom otpora prema tom novom kolonijalizmu.

Prema tom porobljavanju i rasturanju jedne zemlje koja je služila za primer čitavom svetu po svojim međusobnim međunacionalnim odnosima, po svojoj slobodi, demokratiji i bezbednosti i razvoju i zalaganju za pravdu širom sveta. Šta dokazujete uopšte u vezi sa Srbijom, pričam o bombardovanju Sarajeva, kada možete kada bi uposlili taj ogromni aparat za koji trošite ogromna sredstva da nađete čak i u novinama koliko puta je Srbija ne u listu nekog građanina, nego u zvaničnim izjavama vlade, dok sam ja bio predsednik Srbije, osudila bombardovanje Sarajeva.  Dobrica Ćosić predsednik SRJ od 92. godine može da posvedoči, on je čuvani srpski pisac, između ostalog i akademik. Njemu i meni zajedno su celo rukovodstvo ne mogu svih da se setim ko je bio, ali glavni su svi bili Srba iz Bosne u Dobanovcima gde smo sedeli, čvrsto obećali na naš zahtev, nikakva naseljena mesta neće gađati. Kako vi zamišljate da neko ima kontrolu u drugoj državi. Kada sam čuo da postoje neki logori tražio sam objašnjenje, zar je moguće da Srbi prave logore i dobiju objašnjenje, ne postoje nikakvi logori, postoje samo zatvori za ratne zarobljenike koji se tamo zadržavaju kratko, a onda razmenjuju po principu svi za sve, to je čvrsto uveravanje koje sam nekoliko puta dobio. Danas se ovde srećem sa ljudima koji su radili u logorima i koji kažu da smo svi bili obmanuti oko toga, a možda i oni gore u rukovodstvu Republike Srpske, jer gotovo ne mogu da poverujem da ljudi mogu na takav način da bilo koga obmanjuju. Ne razumem šta se dokazuje izmišljanjem nekih dijagrama o nepostojećoj organizaciji za koji sami objašnjavate da nisu autentični nego vi pretpostavljate nekakve veze. Ne znam što bi vi pravili šeme kad se znala šema vlasti. Ona piše u Ustavu države, zna se šta su nadležnosti vlade, predsednika republike, parlamenta, ministarstava, svakoga i zašto bi neko pravio nekakvu organizaciju da podriva svoju sopstvenu državu. Jer svako iskakanje sistema, uostalom mi smo doneli taj Ustav jer da smo hteli da donesemo drugačiji, doneli bi drugačiji. Ja ne znam šta dokazujete kad govorite da su službe sarađivale. Sarađuju službe mnogih država, sarađuju službe svih vlasti međusobnih država, pola ovih stvari koje su ovde iskonstruisane napravljene su u saradnji sa tim službama što nijedan sud na svetu nikad ne bih prihvatio, pa se onda želi nešto time da dokaže da su imali helikoptersku jedinicu, prebicivali su bolesne, povređene, ranjene na VMA u Beogradu tim helikopterima. Pa i vi prevozite helikopterima vaše bolesne itd. Ali neću zaista da trošim svoje vreme na komentarisanje jednog zaista  potpuno rekao bih izraza jedne nemoći jer ovakve stvari koje smo slušali dva dana samo jedno pokazuju da vi u stvari nemate ništa i da zato morate da izmišljate nešto što na prvi pogled u Jugoslaviji svako zna da je neistina, a na drugi pogled ceo svet će shvatiti da je neistina, a ono što smo ovde gledali ovde na ekranima i što dolazi iz zapadnih izvora, ja sam siguran da će više biti časnih ljudi na Zapadu koji neće priklanjati glavu i polagati pod noge svoju čast i polagati pod noge svoju čast da prave medijsku kampanju. Zato u stvari ova predstava koja treba da se odvija u vidu suđenja je zločin protiv jedne suverene države, protiv srpskog naroda, protiv mene kome želite da sudite za dela učinjena u svojstvu šefa države, u odbrani te države i tog naroda od terorizma i od najveće vojne mašinerije koju je ikad svet imao udružene sa terorizmom. Ovo je takođe i zločin protiv istine, a što je naročiti cinizam i zločin protiv pravde. Ovo je utakmica protiv pravde i nepravde. Ceo svet zna da je ovo politički proces i da nema nikakve veze sa pravom, ne samo zato što je sud nelegalan, to ste rekli da ste odbili već iz mnogih drugih razloga ali da ovde napravim malu digresiju gospodine Mej. Juče ste mi odgovorili pa me zatim prekinuli da ste vi odlučili da se ja nisam žalio i da je za to za vas završena stvar. Ja ne mogu da prihvatim to objašnjenje, ne iz nekih samo moralnih nego čisto pravnih razloga jer vi dobro znate da rihardas korpus ne može da se odluči, a da nema pretresa i da nema saslušanja. To garantuju član 9. univerzalne Deklaracije o pravima čoveka. Član 9. tačka 1. međunarodnog pakta osnovni politički i građanskim pravima. Član 5. Evropske konvencije o zaštiti  ljudskih prava i sloboda, član 7. tačka 6. američke konvencije o zaštiti ljudskih prava. Jer je to način kršenja ne samo fizičke slobode već i osnovnih ljudskih prava. Moje je da to još jednom naglasim jer ste bili dakle dužni da zakažete pretres da ovde budu saslušani službenici vašeg tribunala koji su učestvovali u izvođenju tog krivičnog dela, koji su u Beogradu konspirirali sa upravnikom zatvora koji je izvršio krivično delo i zbog toga sada je predmet krivičnog postupka, da saslušate sve učesnike, pa da onda odlučite da li se ovi dokumenti za koje i sami tvrdite da je pravo po kome sudi ovaj sud mogu smatrati grubo prekršenim ili ne. Dakle, to nema veze sa pravom i ne samo što je sud nelegalan i što se finansira od donacija uključujući izvore kao na primer Saudi Arabija iz kojih se finansira i međunarodni terorizam, već i zato što je prihvatio lažne optužnice bez dokaza i time okrenuo naglavačke osnovni princip da je obaveza tužioca da dokaže krivicu, a ne obaveza žrtve nad kojom se želi da izvrši odmazda da dokazuje nevinost. Ovakvim ponašanjem se vraća pravo u vreme inkvizicije i zato ovaj sud s kojim upravljaju iste one sile koje su izvršile zločine nad mojom zemljom i mojim narodom nesumnjivo predstavlja sredstvo rata. A uvođenjem tzv. zaštićenih svedoka, tajnih svedoka, kategorija lažnih svedoka dobija pravo građanstva, a montirani proces legitimaciju vladavine prava sile nad silom prava. Nema nijednog elementa ni fer suđenja ni ravnopravnosti strane. Pogledajte kako stoji ogroman aparat na jednoj strani. Ogromna medijska struktura na toj istoj strani, sve moguće službe na toj istoj strani, sve je na raspolaganju, a na mojoj strani ja imam samo javnu telefonsku govornicu u zatvoru. To je sve sa čim ja raspolažem da se ovde sukobim sa najtežim klevetama upućenim na račun i naroda i države i moj i svih onih koje ste vi spominjali ovde. Ja sam i na onom veću kome je predsedavao gospodin Žorda rekao: pustite me na slobodu, pa ceo svet da ja pobeći neću, iz ove bitke koja mora da istera istinu. Pa ja bih obrukao ne samo sebe i svoju porodicu nego ceo narod i ceo slobodardki svet koji veruje u ideju slobode i pravde. Vi dobro znate da ja neću pobeći. Pustitet me na slobodu, ja sa slobode da aktivno se postavim u ovome. Vi bi hteli da mi plivamo na 100 metara s tim da meni budu vezane i ruke i noge i to smatrate ravnopravnošću stranaka i fer suđenjem. A sve to činite da bi se u stvari žrtve agresije pretvorile u krivca da bi legalizovali zločin vaših poslodavaca. I ja mogu da vam kažem sa sigurnošću ovim zločinom se ne mogu legalizovati zločini koji su oni izvršili, mada je prikrivanje zločina  zločinom najčešće sredstvo za kojim posežu zločinci. Zločini NATO neće nikada biti legalizovani u mom narodu. Pronatovska vlast u Srbiji može beskrajno da prihvata zadatak koji je dobila da Srbiju samo optužuje i samo ponižava, ali ona ne govori u ime naroda niti ima pravo i ceo narod zna da ne govori u ime naroda. Prvi najveći zločin je sama agresija koja predstavlja zločin protiv mira, a počinjeni su zločini protiv čovečnosti od 24. marta 1999. godine kad je NATO napao Jugoslaviju do danas. U svim zemljama NATO Evropske unije i drugih pod uticajem NATO vršena je velika antisrpska i antijugoslovenska propaganda sa ciljem da se zataškaju masovni zločini protiv civilnog stanovništva. Da li je prebrzo za prevodioce? Ja slušem odjek ovde pa ću se prilagođavati brzini prevođenja.

Zbog toga su u većini zemalja izostale istinite informacije o zločinima počinjenim u Jugoslaviji. O svom intenzitetu i vojnoj snazi agresija na Saveznu Republiku  Jugoslaviju najveća je na svetu posle Drugog svetskog rata. Preduzelo je alijansa od 19 najrazvijenih zemalja 676 puta ekonomski moćnija od Jugoslavije po padacima statistike i ti ekonomski podaci su svima dostupni i beskrajno puta vojno moćnija od Jugoslavije. NATO nije birao svoje žrtve, stradali su deca, žene, starci, bolesnici, porodilje, teški bolesnici na dijalizi, izbegličke kolone, novinari i snimatelji na radnom zadatku, zemljoradnici na poljima, prodavci na pijačnim tezgama, putnici u autobusima i vozovima, prolaznici na mostovima, razorene i oštećene čitave stambene četvrti, čitavi centri gradova. Učinjeno je sve u skladu sa izjavom, čitali ste u novinama da Srbiju treba vratiti u kameno doba. Od ukupnog broja ubijenih civila 30% su deca, od ukupnog broja teško ranjenih civila 40% su deca, samo sad o civilima govorim. Bombardovanjem je bilo ugroženo i oko 100.000 porodilja kao i životi novorođenčadi od kojih su se neka rađala čak i za vreme vazdušnih napada. Milion i 300 učenika osnovnih i srednjih škola bilo je za vreme bombardovanja lišeno školovanja. Celokupno civilno stanovništvo, posebno deca bilo je izloženo svakodnevnim stresovima zbog bombardovanja neprekidno i danju i noću što je prouzrokovalo traume i druge psihičke poremećaje koji ih mogu pratiti do kraja života. Više od polovine stradalih na Kosmetu bili su građani albanske nacionalnosti.

            Upravo oni radi čije navodne zaštite izvršena agresija koju njeni izvršioci nazivaju humanitarnom intervencijom, uskoro ćete videti kako je izgledalo. Dakle, grubo kršeći odrede člana 2. Povelje UN bez saglasnosti Saveta bezbednosti, pretpostavljam da bar u tome nema spora, da je grubo prekršena Povelja UN i da je učinjeno bez saglasnosti Saveta bezbednosti. Između ostalog, prekršene su konvencije o ratnom pravu i Ženeve iz 1949. i dopunski protokol 2 iz ove konvencije iz 1977. godine. Međunarodnim paktom građanskim političkim pravima i ekonomskom, socijalnom i kulturnim pravima iz 1966. godine i druge međunarodne konvencije. Pored međunarodnih konvencija, NATO je prekršio i odredbe svog sopstvenog statuta. Prema kojima je on odbrambena, regionalna odbrambena organizacija koja može delovati samo na teritoriji svojih država članica. Agresijom na Jugoslaviju prekršeni su ustavi i zakoni većine zemalja članice NATO. Po čijim odredbama zabranjena vršenje ovakvih vidova oružane agresije. Vlada Savezne Republike Jugoslavije podnela je tužbu međunarodnom sudu pravde u vezi sa agresijom NATO zahtevajući da je NATO prekršio obavezu zabrane upotrebe sile protiv druge države, da je učestvovanje u obuci i naoružavanju, finansiranju, pomeranju i snabdevanju terorističke organizacije na Kosovu prekršena obaveza o nemešanju unutrašnje stvari drugih država, da je napadima na civilne ciljeve i ubijanjem hiljada žena, dece, staraca prekršena obaveza izbegavanja žrtava među civilnim stanovništvom uzgred videćete da su civilni ciljevi, bili glavni ciljevi NATO što se vidi i po žrtvama i po celoj dinamici na Kosovu su u svim tim kampanjama bombardovanja uspeli da unište 7 tenkova. Ali zato su uništile mnogo više bolnica su pogodili nego tenkova, mnogo više škola su pogodili, nego tenkova, mnogo više zdravstvenih centara i dečjih obdaništa su pogodili nego tenkova i sve druge moguće obaveze jednostavno kao što je da je upotrebom kasetnih bombi prekršena obaveza o zabrani upotrebe zabranjenog oružja, tvrdio je taj isti šeik koji laže ovde na ovoj televiziji. On je inače dobio Grand pri, za laganje te godine, tvrdio je da ne upotrebljavaju kasetne bombe i čak su tvrdili to uporno dok nije došla Meri Robinson u Niš i videla kasetne bombe i ona rekla pred televizijom kako se upotrebljavaju, onda su rekli, da upotrebljene su kasetne bombe.

            Da je bombardovanje Rafinerija Nafte i hemijskih postrojenja prekršena obaveza o zabrani prouzrokovanja ogromne ekološke štete, da je upotrebom oružja koje sadrži osiromašeni uranijum prekršena obaveza o zabrani upotrebe o zabrani oružja i zabrani prouzrokovanja daleko .... štete po zdravlje i okolinu. Da je ubijanjem civila, uništavanjem preduzeća, komunikacija zdravstvenih i kulturnih institucija prekršena obaveza o poštovanju prava na život, prava na rad, prava na informisanje, prava na zdravstvenu zaštitu i drugih osnovnih ljudskih prava. Da je rušenje mostova na međunarodnim rekama prekršena obaveza poštovanja slobode plovidbe i da sve ovo predstavlja zločin kojim je prekršena obaveza o zabrani nametanja jednoj nacionalnoj grupi takvih uslova života koje imaju za cilj potpuno ili delimično fizičko uništenje te grupe.

            Za počinjene zločine i počinjenu ratnu štetu, odgovorni su NATO alijansa, države članica koje su učestvovale na agresiju na Jugoslaviju, kao i druge države koje su posredno pomagale NATO pored država odgovorna su i fizička lica, počev od naredbodavaca, šefova država i vlada, ministara odbrane, generalni sekretar NATO, vojni komandanti i drugi do neposrednih izvršilaca.

            Sada ću zamoliti, pošto su mi obećali da mogu da prikažem fotografije, pošto prelazim na neke konkretnije ilustracije da se prikažu ove fotografije. A reći ću vam o čemu se radi. Dana 14. aprila 1999. godine. Molim vas prikažite sve ove fotografije redom, odnosi se sve na taj događaj. Dakle, 14. aprila od 13:30 do 15:30 u Đakovici na putu Đakovica-Prizren pored sela Madana i Neje u tri navrata bombardovana je kolona albanskih izbglica, albanskih izbeglica uglavnom žena, dece i staraca koji su se vraćali svojim kućama vozilima, traktorima, i zaprežnim kolima.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Možete dalje. To su sve seljaci. Majka i ćerka nastradale u selu Madanaj. Možete dalje. Nisu išli nikakvim autobusima, nego traktorima, zaprežnim vozilima, svako je mogao da vidi da su u pitanju civili, seljaci, možete dalje. Ugljenisani leševi, imajte u vidu da imate sa obe strane fotografije, molim vas, sa obe strane, možete dalje. Produžite. Možete dalje. Devojčica. Dalje. Starica. Dalje. Dalje. Treba li još?

Dakle, to se dogodilo 14.04. nesumnjivo pošto je reč od 13:30 do 15:30 po danu, pčo jasnom danu, gađani su namerno, ali ću vam reći zašto su gađani. Gađani su jer su se vraćali u svoje selo. Suprotno koncepciji agresora koji je medijski lansirao laži kako albanci beže pred srpskom vojskom i policijom, svi su morali da napuštaju sela, a niko nije smeo da se drzne da se vraća u sela. Pored bombi za vreme agresije bacani su i letci u kojima se na albanskom jeziku, građani pozivaju da beže. U istom pravcu je delovala teroristička OVK koja je čak i ubijala neposlušne glave porodica koje nisu htele da poslušaju da beže iz svojih kuća i svojih sela i zahtevala da građani beže. To je još jedan dokaz sa dejstva između NATO snaga i ove terorističke organizacije koja je upotrebljena radi destabilizacije Jugoslavije.

25. marta u 05:00 sati, bombardovano je Rožaje, 26. ja neću moći da navedem mnogo primera, jer bi mi bilo potrebno 10-tak dana, a onda bi se umorio, previše bi se umorio 10-tak dana da govorim zato ću da samo neke primere. 26. marta bombardovano je selo Grlić u opštini Danilovgrad, 2. aprila, selo Nogovac u opštini Orahovac-Kosovo i Metohija, sa velikim brojem ubijenih i mnogo ranjenih, mnogo teško ranjenih, evo daću vam još samo da pogledate Nogovac ove četiri fotografije, 22. aprila 01:45, područje Kuršumlije, selo Smokovo, mnogo ljudi ubijeno i ranjeno. Možete da date ove četiri fotografije. 4. aprila takođe, Čačak, 5. aprila, bombardovano je Vranje, evo ovo možete sve zajedno, ovo imate na drugoj strani, pa.

 

SUDIJA:

            Videćemo fotografije, a zatim ćemo praviti pauzu.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Ili možda pošto to oduzima dugo vremena da sad još jednu vam dam, ali dobro završite tu.

 

SUDIJA:

            Pokazujte fotografije jednu za jednom.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            Pretpostavljam da se na vašim bolje vide ubijeni ljudi, uglavnom seljanke, uglavnom seljanke. Mnogi ljudi su zatrpani, ova seljanka je izgorela praktično od bombe. Ovo je već, ovo što sam rekao iz Vranja, uglavnom su gađali stambena naselja. Od samog početka, dakle vidite datume 25; 26; 27. mart početak aprila, gađaju se porodične kuće, gađaju se civilni objekti, oni su najprioritetnija meta zlikovaca koji su odlučivali o tome. Opet žena, starica.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            5. aprila 1999. godine u 21:40 bombardovan je Aleksinac. Aleksinac je mali grad u centru Srbije, rudarski grad. Svako u Srbiji zna za Aleksinačke rudnike, to su rudnici uglja, s jamskim kopom, to je najteži posao rudarski, taj mali grad nema nikakve vojne instalacije, nema nikakav strateški značaj i njega uništavanje se može uporediti samo sa bombardovanjem gradova od strane nacista u Drugom svetskom ratu, dakle, bez ikakvog povoda i bez ikakvog cilja osim da se pobije što više civila, pogotovo građana siromašnih ljudi.

Kad je Širak bio u Beogradu čuo sam na televiziji kako je rekao da je on spasao beogradske mostove, doduše nije ih sve spasao, najveći su bombardovali i srušili, jer je stavio veto što pokazuje da su šefovi država odlučivali o ciljevima kad bude došao ovde, a ja kao što znate imam pravo da to zahtevam i da pitam svedoka, moraću da ga pitam npr. zašto nije stavio veto i na jedno uništenje jednog malog rudarskog grada i pogibiju tako mnogo građana civila, žena, dece i kakav je to mogao da bude ratni cilj, osim samog zločina, osim ako je zločin da sam sebi bude svrh.

Ja ću da zamolim da se prikažu slike iz Aleksinca, da vidite kako izgleda

centar grada, kako izgledaju ubijeni ljudi u Aleksincu. Praktično ceo centar grada i šire, naravno. Ovde se vidi zatrpan leš na ovoj prethodnoj slici, srušene kuće kao što vidite, prizemne stambene zgrade, porodične kuće. Ovde piše gde su pronađeni leševi ljudi u tim kućama.

 

SLOBODAN MILOŠEVIĆ:

            6. aprila, bombardovano je Dubinje u najnerazvijenijem delu u Sjenici, inače taj Sjenički kraj je kraj u kome uglavnom žive Muslimani. 6. aprila takođe, bombardovana je Podgorica, 7. aprila bombardovana je Priština, uništena je potpuno zgrada pošte u centru Prištine, izginuli mnogi ljudi, mnogi zatrpani u ruševinama i Srbi i Albanci i Goranci i Turci, ali najviše Albanaca. Da ne bih prekidao ja ću dati onda set fotografija sa više objekata, ali ću zamoliti džentlmena koji ovo pušta da uključi i potpis ispod slike da bih mogao da komentarišem. 8. aprila, bombardovana je Ćuprija, takođe jedan mali grad u centru Srbije i to od 00:42 do 00:50 sati, ako što vidite gradove pogotovo male gradove bombarduju uvek noću kad ljudi spavaju u svojim kućama kad su sigurni da će biti pobijeni. A u gradovima kakav je npr. Aleksinac, Ćuprija gotovo da nema nikakvog skloništa protiv bombardovanja, i ako ima to je toliko malo i u to se sigurno da ne može da smesti ni jednocifren procenat stanovnika. Videćete i slike srušenih kuća u Ćupriji. 9. aprila bombardovano je selo Osečenica u opštini Mionica. Mionica spada u, najmanja opština, a možete da zamislite selo u takvoj opštini, jedan stočarski kraj. 9. aprila, takođe, bombardovani su Pričevići u opštini Valjevo i to zaselak Bošković. 10 na 11. april čak u tri talasa, bombardovana je opština Kuršumlija, a posebno je nastradalo selo Merdare na koji su bačeni i razorni projektili i kasetne bombe. Spisak ubijenih biće dat na uvid javnosti i vama, kao što se to uostalom odnosi i na mnoge druge događaje koje citiram. 11. aprila u 04 sata ujutru, bombardovano je selo Smajla u opštini Kraljevo. 11. aprila bombardovano je selo Turekovac u opštini Leskovac. Srpski seljak je najžilaviji seljak na svetu, on je izdržao sve ratove. Ovo su samo nacisti mogli da smisle da ovako masovno bombarduju sela. Imam ovde izveštaj, ima ih mnogo, ali kaže izgubio sam svest i ne znam šta se samnom posle događalo, samo znam da se sad nalazim u Beogradu na lečenju u Vojno-medicinskoj akademiji. Neres čolaku Albanac koga su doneli iz bombardovane Prištine u najeltiniju zdravstvenu ustanovu koju ima Jugoslavija, a ovde slušamo kako smo organizovali izbacivanje Albanaca, da smo čak i rat izazvali da bi pobili Albance. 14. aprila selo Pavlovac u opštini Vranje, videćete i leševe ispred seoskih kuća, među njima je i leš 12-ogodišnje Milice Stojanović, 16. aprila bombardovana je Subotica, 17. aprila bombardovana je Batajnica, to je mesto u blizini Beograda, videćete leš male Milice Rakić, rođena 1996. godine. 17. aprila takođe, istog dana gađano je, to je Beograd u stvari, periferija Beograda, Radničko stambeno naselje u Rakovici. I ovaj smrtonosni učinak dostavićemo posebnim spiskom. Videćete slike kuća u nekoliko ulica i leševe ljudi. 20. aprila selo Dolovi u opštini Novi Pazar, takođe nerazvijeni deo Srbije. 21. aprila izbegličko naselje Maja u Đakovici, gde ćete takođe videti leševe, tu su bile izbeglice iz Republike Srpske i u vezi s tim što smo ovde čuli o navodnom naseljavanju Srbima Kosova na osnovu činjenice da su izbeglice iz Republike Srpske bile na Kosovu mogu da kažem da sve činjenice demantuju ove zlonamerne tvrdnje, rekao bih zaista veoma niske insinuacije, milion izbeglica je primila Jugoslavija, najmanje je na Kosovu. Ako bi po tome sudili, verovatno bi dobio tužbu da sam hteo da promenim demografsku kartu Beograda, jer najveći broj izbeglica je otišao u Beograd i u velike gradske centre. Niko nije prisiljavao izbeglice gde da idu, izbeglice su išle tamo gde im se pružila prilika, a 80% i više, bilo je smešteno u porodičnom smeštaju, kod porodica koje su ih primile. Meni je sagatovo Sagata rekla jednom prilikom da nigde nije videla tako dobru brigu o izbeglicama kakvu je videla u Jugoslaviji. Ali vama npr. mogu da kažem što takođe možete da nađete ako biste uopšte želeli da se time bavite da je za vreme rata u Bosni preko 50 hiljada muslimanskih izbeglica registrovanih došlo da se skloni u Jugoslaviju. Šta mislite da 50 hiljada ljudi dođe iz zemlje za koju ovde čujemo da se tvrdi da smo mi na nju izvršili agresiju, pa oni dođe njih 50 hiljada da se skloni kod agresora. Kome izvinite to može da bude verovatno? I šta znače uopšte takve tvrdnje, ali hartija trpi sve, pa i to. Videćete leševe i razrušene objekte, pobijene ljude. Pomenuću, nisam još ni ovaj prvi mesec prešao kao posebno, rekao bih nedelo, iako je to blaga reč, bombardovanje zdravstvenih objekata. Bombardovani su Zdravstveni centar Studenica u Kraljevu, Zdravstvena stanica u selu Miločaj, Apotekarska ustanova u opštini Lađevci, Zdravstvena stanica Lađevci, to je Zdravstveni centar Leskovac, opšta bolnica, Dom zdravlja u Prištini, Dom zdravlja u Rakovici, to je Radničko naselje kod Beograda, odnosno u Beogradu, Dom zdravlja Zemun, Zdravstvena stanica 13. maj u okviru Poljoprivrednog kombinata Zemun, Dom zdravlja Sima Milošević na Banovom Brdu u Beogradu, Dom zdravlja u Sremčici u Beogradu na periferiji Dom zdravlja u Železniku, Apotekarska ustanova u Gnjilanu, Zdravstveni centar Leskovac, opšta javna bolnica, opšta bolnica u Đakovici, Dom zdravlja u Đakovici, Zdravstveni centar Kosovska Mitrovica, Dom zdravlja u Leposaviću, Dom zdravlja u Vučitrnu, Dom zdravlja Raška, Dom zdravlja Industrije u Nišu, Zdravstveni centar u Čačku u selu Leskovac u Domu zdravlja, Zdravstveni centar u Čačku, Dom zdravlja u Lučanima, Dispanzer duvanske industrije iz Niša, dispanzer industrije "Jastrebac", Institut za štitnu žlezdu i metabolizam "Čigota" u Čajetini na planini. Zdravstveni centar Južni Banat-Pančevo, Zdravstveni centar Prokuplje, Zdravstveni centar Ćuprija, Dom zdravlja u Ćupriji, Zdravstveni centar pri fabrici "21. maj Beograd", Dom zdravlja u Krušumliji i Institut za ortopetsko-hirurške bolesti "Banjica", Zdravstveni centar Valjevo, jedinica opšte bolnice u Valjevu itd.

Pored toga bombardovanje obrazovnih ustanova, ja ću dati ovaj spisak na uvid javnosti, ali zbog uštede vremena ne bi ga čitao, jer ovo je pregled obrazovnih ustanova oštećenih ili uništenih u agresiji NATO pakta samo u prvih mesec dana, na svakoj se stranici nalazi 10-ak škola, a ovaj spisak u prvih mesec dana ima tačno 34 stranice, na 34 stranice spisak uništenih i oštećenih škola u NATO agresiji. U Beogradu u glavnom osnovne škole u opštini Čukarica, u opštini Rakovica, u opštini Voždovac u opštini Zemun, u opštini Savski venac, u opštini Zvezdara, u opštini Palilula, u opštini Novi Beograd, u opštini Obrenovac, Sopot, a onda u Boru u Jablaničkom okrugu u Leskovcu u Nišu i u Nišavskom okrugu od osnovnih škola do fakulteta do stručnih škola, građevinskih, tehničkih, učiteljskih škola, objekata za smeštaj, đaka i studenata, studentskih domova, studentskih restorana i centralnih kuhinja, ali je najviše osnovnih škola, dakle, na 34 stranice škole. Takođe, neću da čitam, ceo spisak bombardovanja spomenika kulture koji će moji saradnici takođe, dostaviti i na uvid javnosti i vama koji je na 18 stranica, slučajno se desilo na poslednjoj stranici, bliži izgled uništene zgrade Prizrenske lige na Kosovu. Ali pre nego što nastavim zamolio bih da, se prikažu fotografije ovih bombardovanja najčešće sela, gradova, znači Dubinja, Podgorice, Prištine, Osečenice, Pričevića, Vranja itd. o kojima sam vas informisao.

Ovo su zgrade u centru Prištine, nisam na vreme pogledao. To je zgrada Zavoda za osiguranje-zdravstveno osiguranje u Prištini. Ovo je robna kuća "Grmija" u Prištini, takođe bombardovana. Na početku ste videli potpuno uništenu zgradu pošte. Ovo su sve porušene kuće u okolini pošte, stambene zgrade, prizemne zgrade. U okolini pošte u Prištini. Ovo su otkopavanja ruševina kuća radi nastradale porodice Gaši, albanske porodice Gaši, 5 članova porodice iz te kuće je izvađeno. To je 7. aprila 1999. godine. Ovo je leš Radovana Aleksića iz Zanatske ulice, idite dalje. Takođe, leševi, takođe u Prištini, ja ne vidim dobro na ovom sve kako piše. Ovo što, srušene kuće u Ćupriji, rekao sam vam da je to mali grad u centru Srbije kao što vidite, opet porodične kuće, dalje. Takođe, u Ćupriji, takođe u Ćupriji. Ovo su seljačke kuće koje su bombardovane u opštini Valjevo, možete dalje. To su porušene kuće isto seljaka u selu Merdari u opštini Kuršumlija, ovo je konkretno kuća u kojoj je poginulo 5 ljudi, od toga jedno dete od godinu dana u toj koja je slikana, uglavnom su ovo iz dokumentacije koja je pravljena tada, dalje, dalje. To je sve u istom selu. To je selo Turekovac u opštini Leskovac, dalje, dalje, to su delovi neeksplodiranih projektila, porušene kuće u selu Pavlovac u Vranju i leš Mijalka Trajkovića. dalje, dalje, to je sve u istom selu, to su delovi neeksplodiranih projektila, porušene kuće u selu Pavlovac u Vranju i leš Mijalka Trajkovića koji je nastradao od dejstva kasetne bombe. Dalje, kuća nastradalog, to su dejstva kasetnih bombi koje ubijaju ljude i ne ruše objekte, dalje, zato su i zabranjena sredstva.  Ne treba komentar ovde, nadam se, dalje. Tu ima poginula devojčica, tu je ova devojčica od 12. godina, Milica, krater i dalje. Ovo je Subotica, 16.04., dalje. To je kuća Mihalja Ratfaija, u Subotici, takođe prizemna, stambena zgrada, dalje. To je kuća u kojoj je poginula mala Milica Rakić, dalje, dalje. To je devojčica, takođe srušena kuća u tom istom kompleksu, dalje. Vidite, možete sami da zapazite sve su to prizemne kuće, ovde vidite leševe, dalje, ovo je u selu Dolovi, Novi Pazar, 20. aprila, kao što vidite siromašne kuće, nerazvijeni kraj, dalje, dalje. Ovo je izbeglično naselje "Maja" koje sam vam pomenuo 21. aprila u Đakovici, dalje. To su izbeglički objekti, dalje. Ovo su leševi izbeglica, kao što vidite uglavnom ženski, dalje, dalje.

 Hoću da vam skrenem pažnju da je bilo jedno, rekao bih, divljačko bombardovanje mostova i komunikacija. 25. marta već bombardovan je aerodrom  "Golubovci", 1. aprila bombardovan je Varadinski most, to je most u gradu u Novom Sadu, na Dunavu, tako da je rušenjem mosta prekinut i dovod vode za ceo kraj preko reke, a potpuno je zatvoren Dunav za plovidbu. Istog dana, ovo je bilo u 04,55, u 05,05 bombardovan je, takođe, most na Dunavu na putu Beograd-Novi Sad kod Beške, to je glavna saobraćajnica kojom prelazi autoput Beograd-Novi Sad.

3. aprila bombardovan je most "Slobode" u Novom Sadu;  3. aprila bombardovan je most "25. maj" koji spaja Bačku Palanku u SRJ i Ilok u Hrvatskoj; most kod sela Jezgrovići; most u Biljanovcu; železnički most u Novom Sadu; most na Ibru kod Drvenika; most u Bogojevu; most u selu Lozno; železnička pruga Kraljevo-Lapovo i to 6. aprila u pola četiri ujutro; 11. na 12. aprila aerodrom Priština i autobuska stanica u Prištini.

Možete začas da pređete preko ovih fotografija jer se ovde vidi jedno sistematsko uništavanje svih vitalnih komunikacija, vitalnih za život civila i takođe zabranjenih za gađanje po Ženevskoj konvenciji. Pređite kratko samo, ovo je Varadinski most, to je sve Novi Sad, mostovi u Novom Sadu su bili posebna meta da se potpuno parališe život. To je srušeni most "Slobode" u Novom Sadu preko Dunava, Novi Sad-Sremska Kamenica, dalje. To je "25. maj"  na Dunavu između Iloka i Bačke Palanke koji je bombardovan 3. aprila, dalje. Ovo je most kod sela Jezgrovići, dalje, možete brzo da pređete preko mostova. Most u selu Biljanovac na Ibru, dalje. Ovo je Železnički most u Novom Sadu, dalje. To je na Ibru u selu Drvenik kod Kraljeva, dalje. Ovo je drumski most preko Dunava u Bogojevu, kod Sombora, dalje. Most u selu Lozno, kod Kraljeva, to je njegov izgled. To je kuća jedna oštećena, dalje, u blizini, to je preko Dunava u Bogojevu, železnička pruga kod Bogutovca, dalje. Železnička pruga Kraljevo-Lapovo, iste slike kakve smo gledali u Drugom svetskom ratu kad smo učili, kad smo išli u školu posle rata, dalje. Aerodrom u Prištini, autobuska stanica u Prištini, dalje, to je autobuska stanica, takođe. Ovaj zločin je takođe takav da nema smisla ni da se komentariše, 12. aprila uništen je u 11,40 raketama sarajevski most na put Leskovac-Vranje, na udaljenosti 12 km od Leskovca. Pogođen je i železnički most u blizini mesta Grdelica, na kome se u tom trenutku nalazila kompozicija voza koji je saobraćao na relaciji Beograd-Ristovac, uništen je voz, ugljenisani putnici, znači to je putnički voz na redovnoj međunarodnoj pruzi koji ide po svom redu vožnje u 11,40, znači, reklo bi se u podne, takođe ćemo spisak žrtava dati i vama i javnosti. Ja molim da se ove fotografije pokažu da se vidi kako izgleda, s tim što kod nekih fotografija ne možete biti načisto da je moguće da ljudi tako izgore, ali molim vas pirkažite i ove fotografije. To je bombardovani most na kome je voz, ovo su uništeni vagoni, ugljenisani leševi. Ovde na ovom mestu, na ovoj slici devet putnika, to je takođe putnički voz. Ovo su ispali iz voza već kao što vidite poluizgoreli, piše da je ženski leš, ovo se vidi da je ženski, možda jedini prepoznatljiv sa fotografije. Ovo je telo Petra Mladenovića, rođenog 52. godine, ovo je u to vreme neidentifikovano telo žrtve, i dalje, takođe, dalje. Ti su ljudi putovali vozom i to im je cela krivica, ali im je krivica što su građani Srbije, dalje. Koa što vidite neverovatno je kako može da izgori, dalje.

12. aprila bombardovan je Efendin most pored Ponoševca; 13. aprila most u Biljanovcu; 14. aprila železnički most pored Limskog jezera; 14. na 15. most pored Pepeljevca; 15. aprila most na reci Moravi pored sela Jasika Preskačem opise jer želim da uštedim vreme. 15. aprila most Smederevo-Kovin, takođe preko Dunava, svi objekti u blizini mosta su stradali. Ovo su fotografije i ja ne bih sve fotografije ovih srušenih mostova sada prikazivao jer imam danas još nedovoljno vremena.

22. aprila bombardovana je pošta u Užicu, to je jedan od najvećih gradova u Srbiji; 23. aprila bombardovan je most  "Sava" prema Surčinu kod Ostružnice. Posebno su bombardovani releji i repetitori, ja uopšte neću da čitam sada bombardovanje releja i repetitora, a 21 aprila bombardovan je poslovni centar "Ušće" na Novom Beogradu, gde se nalazilo više preduzeća, sedište Socijalističke partije Srbije, dvedesetak firmi i nekoliko televizijskih i radio-stanica. Ovde su slike uništenih TV kanala, SOS, televizije "Pink", televizije "Košava", koji je vodila moja ćerka, čuli smo iz NATO pred konferencije da je ta televizija koju je vodila moja ćerka uništena kao centar Miloševićeve propagande, a istina je koju zna cela Jugoslavija da je to bila muzička televizija, da ta televizija nikada, nikada dakle, nije emitovala nijednu informativnu ili dokumentarnu emisiju već je isključivo emitovala muziku i to pretežno američku i emitovala filmove i to pretežno američke. Jedina informacija koja se mogla sa te televizije videti bila je informacija o prognozi vremena, to je bila koncepcija televizije. Tu je bio centar Miloševićeve propagande i ona je gađana.

 Dva dana kasnije, gađanja Centra "Ušće", NATO je gađao Radi-televiziju Srbije i tada pobio sve novinare, snimatelje i tehničare koji su se nalazili i izvršio zločin ne samo što je gađao novinare na zadatku nego ih je gađao na radnom mestu, gađao Radio-televiziju Srbije i sve je ljude u zgradi pobio. Daćemo spisak žrtava. Ali hoću ovde da pomenem još jednu činjenicu.

Pronatovska vlada u Beogradu uhapsila je Dragoslava Milanovića, generalnog direktora Radio-televizije Srbije zato što se navodno nije pobrinuo da na adekvatan način zaštiti svoje radnike pa su njegovom greškom ti radnici pobijeni. Ja mislim da cela javnost može da vidi potpuno istu logiku između tog objašnjenja i hapšenja Milanovića i logiku kojom se služi tužilac u ova dva dana. NATO je bombardovao Radio-televiziju Srbije, uništio je, pobio ljude, režim u Beogradu hapsi direktora te televizije zato što je NATO bombardovao televiziju jer on je kriv što se to dogodilo. Molim vas prikažite slike same ove iz Radio-televizije Srbije, mada se u ruševinama samo vide prsti, noge, ruke koje vire, ali da vidite jer je to takođe jedan od teških zločina, evo izvolite. Pređite preko svih slika, ja neću da ih komentarišem jer sam komentarisao, nećete moći da vidite osim vrfhove prstiju ili delove tela poginulih. To je u centru Beograda, zgrada Radio-televizije Srbije i nije nikakva, da tako kažem, drugorazredna nego broj 1. zgrada, tu je televizijski master i odatele je naravno i isijavao. Evo ovde se vidi šaka tek koja viri i deo tela, dalje molim vas. Da, ostaci, žrtva.

Izuzetno je ciljano na privredne objekte u skladu sa tim zahtevom da se Srbija vrati u kameno doba; Fabrika poljoprivrednih aviona u Pančevu, od 24.03.1999., pa 27.03., pa 29.03. Poljoprivredni kombinat"Mladost" i "Kosmet-prevoz" u Gnjilanu, na Kosovu i Metohiji, 26. marta i jedno i drugo; Fabrika "Sloboda" u Čačku 28. marta, u 04,43 i 30. marta u 04,10, mašine za pranje veza, štednjaci itd., Fabrika "Sloboda", pogoni za kvarcne peći, za emajliranje itd., 4. aprila, 6. aprila, Fabrika "Sloboda" na najveći industrijski objekat u Čačku i ogroman broj porodica je živeo od rada u Fabrici "Sloboda". 4. aprila Toplana u Novom Beogradu koja greje ceo grad, ceo Novi Beograd. 5. prila Duvanska indutrija Niš; 5. aprila hemijska industrija "Milan Blagojević" u Lučanima; 9. aprila u 01,20 gađani su Zavodi "Crvena Zastava" u Kragujevcu, preko 30. hiljada zaposlenih, to je proizvodnja putničkih automobila i drugih proizvoda, preko 30. hiljada porodica je živelo od te fabrike. A oštećena su još, ja neću ovde da čitam, još 64. objekta u okolini fabrike odnosno to se ne može reći fabrika, to je kompleks fabrika. 12. aprila plantaža u Uroševcu; 12. aprila selo Rznić u opštini Dečane; 13. aprila niz privrednih objekata u Prištini; 14. aprila kompleks fabrika "Krušik" u Valjevu, to je takođe najveće preduzeće u Valjevu, od koga živi ogroman broj ljudi u Valjevu. Uništili su fabrike za proizvodnju tekstilnih mašina, fabrike za proizvodnju akumulatora, fabrike za proizvodnju armatura, i niz drugih objekata te velike kompanije koja je uspešno radila. 15. aprila od 5,00 do 5,15 uništene su fabrike "14. oktobar" u Kruševcu; 15. aprila u 01,30 bombardovane su u Beogradu u Opštini Rakovica, pomenuo sam vam radničko naselje Rakovica, tu je koncentrisan i veliki deo industrije Beograda, uglavnom metalske industrije, preduzeće "Jugostroj" , to su rashladni urađaji, Beogradska pekarska industrija, znači proizvodnja hleba, "Rekord", - proizvodnja auto-guma, Industrija motora Rakovica - proizvodnja traktora; "21. maj" Beograd - proizvodnja motora za automobile; preduzeće "Minel" - proizvodnja energetske opreme itd.; Manastir Rakovica; objekti pošte, Mašinske škole, dve osnovne škole, obradinište za radničku decu, obdanište "Izvorčić" i obdanište "Hajdi", obdanište "Dimitrije Koturović", hotel "21. maj", Dom zdravlja Rakovica.

Objekti u Kragujevcu, 15.04., gađano je gradsko jezgro Kragujevca, i to u blizini železničke i autobuske stanice, gde ima najviše ljudi; Objekti u Nišu 15. aprila, veliki broj civilnih objekata; 17.04. preduzeća  "Prve iskre" u Bariču itd. kad je reč o privrednim objektima. Ako možete da prikažete jednu za drugom ove slike jer se vidi kakva su strašna uništenja, ovde u Fabrici "Utva" vidite i gotove avione poljoprivredne koji su uništeni, a kod Fabrike "Crvena Zastava" u Kragujevcu gde je radilo 30.000 radnike ne možete da vidite ništa jer su sravnjeni sa zemnjom, nije bilo nikakvih ostataka. To je praktično preduzeće koje je likvidirano na taj način.

A dok on sprema ja mogu da vam kažem, samo vi nastavite, mi smo za nekoliko meseci posle toga osposobili proizvodnju, kao što smo za nekoliko meseci osposobili saobraćaj, sve mostove i do kraja te prve godine svi koji su izgubili krov nad glavom dobili su nove stanove, u velikom jednom projektu obnove zemlje. Pređite kratko preko tih, to je Fabrika "Sloboda" u Čačku, uništene bombardovanjem, ovo je Toplana u Novom Beogradu, ugljenisano telo radnika Beogradskih elektrana kojima pripada Toplana u Novom Beogradu, zapaljeni rezervoar za gorivo u Beogradu, u gradu, dalje. Srušeni magacini u Fabrici  "DIN"-Niš, izgrad tog objekta u Nišu, dalje. To su fabrike u Lučanima koje sam maločas pomenuo; to su fabrike automobila u Kragujevcu, dalje, ovo je montažna traka, možete da vidite više školjki automobila još na nekim delovima, dalje; To je isto Fabrika automobila; Plastika u Prištini; Samo ta lakirnica koju ste sada vide je bila investicija od preko 100 miliona maraka, dalje. To su objekti makistrale u Prištini, što smo sada videli; Ovo su fabrike tekstilnih mašina u Krušiku u Valjevu, dalje, takođe Fabrike "Krušika" Valjevo; Ovo je uništena hala transporta, ovo je srušeni objekat takođe, restoran za radnike u "Krušiku" Valjevo, dalje. To je Fabrika za proizvodnju akumulatora u "Krušiku" Valjevo, isto, dalje. Ovo je procesna oprema u  "Prvoj Iskri" Barič, dalje. To je mesto pogotka su slikali, dalje, na fabrici armatura koja je srušena, to su takođe unutra srušeni elementi fabrika armatura, dalje, hala fabriek akumulatora, jel gotovo? Hvala.

Postoji čitav veliki spisak bombardovanja skladišta nafte i naftnih derivata koje ja neću da čitam, sistematski je uništavano sve, ali su ekološke štete čak mnogo veće, neuporedivo veće nego što su štete na gorivu i objektima, mada su i te štete ogromne. U Bogutovcu, 4. aprila, od 02,00 sata; U Pančevu 4. aprila. Ovo su leševi radnika. U Smederevu 4. aprila; U Prištini 5. aprila; U Novom Sadu 5. aprila; U Maloj Kruši 6. aprila; U selu Dvet Jugovića na Kosmetu 6. aprila; U Čonoplji 7. apirla, pa ponovo 8. aprila, sistematski i temeljno sa ogromnim kraterima koje ću preskočiti; U Novom Sadu 7. aprila; Ponovo u Bogutvcu 8. aprila, četiri dana kasnije ponovo u Smederevu 9. aprila; U Novom Sadu 12.04.; Ponovo u Čonoplji 12.04.; U Pančevu ponovo pogođena postrojenja Rafinerije nafte, u Novom Sadu 7. aprila, ponovo u Bogutovcu  8. aprila, 4 dana kasnije  ponovo u Smederevu, 9. aprila u Novom Sadu 12. aprila, u Pančevu ponovo pogođena postrojenja Rafinerije nafte, u Smederevu takođe ponovo, vraćali se temeljno da sve razore do tla. Takođe postoji spisak sportsko-rekreativnih centara i hotela, od vrha Tornik na Zlatiboru i Čigote na Zaltiboru pa dalje gde su poginuli ljudi, gde su fotografije sa otkinutim delovima ljudskog tela, uključujući hotel Bačište na Kopaoniku. POtpuno izgoreo hotelski kompleks, tu su zgrade i sve je to i kasetne bombe na ovim slikama i sve je to u prvih mesec dana. Dakle, karakteristično je bespoštedno granatiranje civilnih objekata. Glavna karakteristika, što više patnji civila, što više štete po život ljudi i što više mrtvih. Skrećem vam pažnju znači na činjenicu da su korišćene bombe od čijeg udara su u njihovom neposrednom dometu ugljenisana ljudska tela. Ove bombe su korišćene za pogađanje meta u naseljenih mestima i uništile su i oštetila čitava stambena naselja. Bacane su kasetne bombe na polja i neeksplodirane čekale radoznalu decu da ih nađu i da skupo plate radoznalost. Očigledno je da meta agresora su bili civili, primer mosta u Grdeličkoj klisuri usred dana, a 30. maja što ćete videti kasnije bombardovali su i most u Varvarinu na Velikoj Moravi u podne na verski praznik iako su znali i videli civile na njemu, ogroman broj civila pa su onda tu istu konstrukciju posle jedan sat ponovo gađali kada su znali da se na mostu srušenom već nalaze spasilačke ekipe koje ukazuju pomoć nastradalima. Svaki od ovih pojedinačno zločina predstavlja ogromnu tragediju i cilj je očigledno bio da se teroriše i slom i cela jugoslovenska nacija. Cilj je praktično bio ceo narod. Ovi ovde podaci za sada ne sadrže uopšte podatke o ubijenim vojnicima i civilima mada  i njih smatramo takođe isto tako žrtvama agresije jer je mir iako je mir najveća vrednost Ujedinjenih nacija agresija i rat je najveći zločin. Oni su branili svoju zemlju i nisu mogli biti legitimni cilj u svojoj zemlji u njenoj odbrani, legitimni cilj agresije koja je bila ilegalna koja je prekršila Povelju Ujedinjenih nacija, koja je izvršena bez ikakve saglasnosti Saveta bezbednosti, pa čak i bez pitanja vlada i parlamenata članice samog NATO pakta. Meni su govorili politički lideri parlamentarnih stranaka Italije, sve sam ih primio za vreme rata i leve i desne. Mi nismo nezavisna država, nas niko ne pita da li ćemo da ratujemo sa susednom zemljom. Agresija je pokazala da NATO pakt nije savez nego prilepak američke administracije koja može da ga upotrebi onda kad ona odluči i kako odluči.

Zato ovi počinjeni zločini ne mogu se ničim opravdati jer su bili smišljeni i planirani nekoliko meseci unapred, mete odabrane unapred, a pored toga podnošenje neprihvatljivog teksta navodnog sporazuma u Rambujeu koji je podrazumevao okupaciju cele teritorije Savezne Republike Jugoslavije, pružio je antisrpsko i antijugoslovenskoj propagandi da kroz najuticajnije medije, kroz globalne mreže naprave izgovor za nastupajuću agresiju. Zato je danas više nego očigledno da je pravi razlog NATO agresije bilo geostrategijsko proširivanje NATO i pojedinih njenih članova, odnosno da se stvori presedan za agresiju i upotrebu sile suprotno Povelji Ujedinjenih nacija i bez odobrenja Saveta  bezbednosti, pretpostavljam da to ni u ovoj sobi niko ne može da prečuje. Nastaviću.

 

SUDIJA:

            13.45 je i vreme je da prekinemo proces. Odlažemo proces do sutra ujutru u 09.30 i tada ćete moći da nastavite.  

 


Nazad na Aktuelno  |  Odštampajte vest